Hrana je osnovni činilac dobrog zdravlja ljudi. Naravno, kvalitet hrane koju unosimo u organizam je od izuzetne važnosti.

Brojna istraživanja dokazuju da je organski uzgojena hrana kvalitetnija i zdravija od hrane koja se gaji konvencionalnim metodama. Organska hrana ima više vitamina i minerala, kao i drugih hranljivih sastojaka u odnosu na neorgansku hranu.
  
Organska hrana može biti prerađena ili sveža. Prerađena organska hrana proizvodi se na nekoliko načina, pod posebnim uslovima i bez dodatka veštačkih aditiva.

Razlike između organske i „obične“ hrane

U opsežnom istraživanju koje je objavila Evropska unija navodi se da je organska hrana ukusnija i hranljivija od konvencionalno gajene hrane. Istraživanja sprovedena u Nemačkoj pokazala su da organski proizvodi sadrže više kalijuma, gvožđa, magnezjuma i fosfora, kao i vitamina C. Do sličnih rezultata došli su i istraživači u Americi.

Organsko voće i povrće uzgaja se ekološki, bez upotrebe sintetičkih hemijskih sredstava. Dakle, ovakvo voće i povrće gaji se bez upotrebe pesticida i sintetičkog đubriva. Organski, ekološki i bio proizvod su isti nazivi za proizvode koji su dobijeni organskim načinom proizvodnje.

Činjenica je da voće i povrće danas imaju niži sadržaj vitamina i minerala nego što su imali pre 60 godina. Zemljište, voda i vazduh danas su znatno lošijeg kvaliteta zbog dugogodišnjeg zagađenja. Iako organsko voće i povrće slično izgledaju kao i sveže, imaju ukus koji su imale namirnice koje ste jeli kada ste bili deca.

Šta podrazumeva organski način proizvodnje?

Organski način proizvodnje zasniva se na visokom stepenu biološke raznovrsnosti, korišćenju prirodnih supstanci i postupaka. Organski uzgajivači nastoje da unaprede poljoprivredno zemljište, lišavajući ga svega onoga što je štetno po zdravlje čoveka i njegovu okolinu.

U neorganskoj proizvodnji koristi se više od 400 hemijskih supstanci za prskanje biljaka. Kako navode lekari, pesticidi se tokom godina gomilaju u tkivima ljudi i životinja, a naročito u masnom tkivu, jetri i bubrezima.

U organskoj proizvodnji koristi se samo 5-6 supstanci i to pod strogom kontrolom. Prskanju se pristupa tek kada su proizvođači iscrpeli sve druge mogućnosti za zaštitu biljaka.
Od 290 aditiva koje je EU dozvolila u poljoprivredi, u organskoj proizvodnji koristi se tek tridesetak. Na tom spisku nema kontroverznih aditiva koje pojedina istraživanja povezuju sa različitim oboljenjima.

Zemljišta na kojima se proizvodi organska hrana udaljena su od auto-puteva i kanalizacionih sistema, čime se smanjuje bilo kakva mogućnost zagađenja.

Kada je reč o gajenju životinja i tu se ogledaju prednosti organskih principa.

Na velikim farmama životinjama se daju hormoni rasta kako bi što pre dostigle željenu veličinu, kao i antibiotici kako bi bile otpornije. Sve te supstance ostaju u životinjskom mesu i onda kada ga vi iznesete na trpezu.

Organski principi, sa druge strane, zahtevaju da se u ishrani životinja manje koriste žitarice, a mnogo više trava i seno. Korišćenje antibiotika i hormona nije dozvoljeno, a životinjama mora da se obezbedi dovoljno veliki prostor za rast i razvoj.

Porast organske proizvodnje u svetu

Organska proizvodnja poslednjih godina beleži izuzetan porast. Sve više proizvođača odlučuje se da proizvodi i hrani se u skladu sa prirodom. Ipak, mnogi smatraju da organska proizvodnja nije održiva jer trpi velike gubitke zbog glodara, insekata i bolesti, pa zahteva veću količinu zemljišta.

Međutim, hrana bogatija vitaminima i mineralima može samo poboljšati zdravlje čoveka. Takođe, smatra se i da je organsko mleko znatno hranljivije od običnog.

Iako pojedinci u ovo sumnjaju, jedno je sigurno: organska hrana ne sadrži hemikalije i toksine koje sadrži sveže voće i povrće, pa se dobrobit organske hrane po zdravlje praktično ne može dovesti u pitanje.