Šoju soja sos Mitoku 200 ml

Opis proizvoda:

pakovanje od 200 mililitara

Šoju (shoyu) soja sos je tradicionalni japanski začin slanog ukusa, pripremljen od soje i pšenice, uz dodatak morske soli. Koristi se svakodnevno u kuvanju za začinjavanje jela. Mitokuov šoju sos izrađen je u Japanu na tradicionalan način, bez hemijskih dodataka (od ukupne proizvodnje šoju sosa u Japanu ovako izrađen šoju sos čini samo 1%). Zbog raznolike upotrebe šoju su preuzele i mnoge druge kuhinje sveta. Može se upotrebljavati u pripremanju supa, variva, umaka, salata, povrća itd. Upotrebljava se kao zamena za so i daje bogatiji ukus.
Ovaj proizvod nosi oznaku ,garantovano biološki uzgoj'. Ukoliko želite da saznate šta je to biološki uzgoj kliknite ovde.

zemlja porekla: Japan

• svojstva:
Odlično relaksira organizam i popravlja krvnu sliku.
 

Sastav u 100 g:

S obzirom da se izrađuje na sličan način kao i miso, šoju sos i miso dele zajedničke pozitivne uticaje na zdravlje (vidi ,miso paste’). Šoju sos je moćan antioksidans i ima antikarcenogeno dejstvo. Šoju sos pomaže varenje žitarica i povrća.

• način primene:
Može se upotrebljavati u pripremanju supa, umaka, salata, dinstanog povrća i drugih jela. Kada se upotrebljava ne treba dodavati so. 
Iskusni kuvari šoju sos koriste odmereno, da istaknu ukuse namirnica koju pripremaju.

•napomena:
Već dugi niz godina sarađujemo sa japanskom kompanijom Mitoku i ponosni smo što možemo da domaćem tržištu ponudimo proizvode majstorske proizvodnje kao što je Onozaki mugi miso, susamovo ulje, japanski čajevi i alge... Duboko saosećamo sa japanskim narodom koji je zadesila prirodna i nuklerna katastrofa. Nakon ovog događaja prilogodili smo način saradnje, u skladu sa novonastalim uslovima: za neke proizvode smo promenili dobavljača, neke proizvode više ne uvozimo a svi oni japanski proizvodi koje trenutno imamo u ponudi prošli su stroge japanske a zatim i domaće laboratorijske analize i potpunosti su ispravni.

• za one koji žele da znaju više:
Začin, začini... Bez njih je teško zamisliti svakodnevnu ishranu, jer šta bi indijska jela bila bez karija, meksička hrana bez čilija, a makrobiotika bez tamari i šoju sosa. Začini i ukrasi veoma su važni u uravnoteženju obroka kao celine. Oni daju boju i ulepšavaju, stimulišu ukus i dopuštaju nam slobodu u prilagođavanje svakog jela za sebe. Ako niste znali, začini se mogu upotrebljavati i u lečenju.

Tamari i šoju su posebni sojini umaci nastali fermentacijom soje. Fermentisani prehrambeni proizvodi su namirnice u čijem je sastavu barem jedna komponenta bila podvrgnuta delovanju mikroorganizama. Osim delovanja mikroba u fermentaciju se uključuju i procesi razlaganja tvari. Ukoliko su namirnice ispravne, a kulture za fermentaciju čiste tada su dobijeni proizvodi lako probavljivi i visokovredni. Fermetacija tamari i šoju sosa traje od jedne do dve godine na normalnoj temperaturi u drvenim bačvama, a vrsta plesni koja se koristi za taj proces je Aspergillus oryzae (ista plesan koristi se i pri dobijanju miso pasta i sakea).

Mnogi komercijalni sojini umaci nisu proizvedeni po tradicionalnom receptu, već se dobijaju ubrzanom metodom, bez ikakve fermentacije. Sojini sosovi kompanije Mitoku proizvedeni su izvornom japanskom metodom, prirodno su fermentisali i nemaju hemijskih dodataka. Bogati su proteinima, mineralima i B vitaminima .

Ta prirodna metoda dopušta fermentaciju tokom nekoliko dugih meseci u prisustvu milliona mikroorganizama u prirodnom okruženju. S obzirom da je kod takvog proizvoda fermentacija u potpunosti obavljena, nisu mu potrebni nikakvi dodaci ili konzervansi. Takvu prirodnu proizvodnju u svetu je zadržalo još samo nekoliko malih proizvođača.

U svetu zdrave hrane ime Johsen je sinonim za vrhunski šoju sos. U samom Japanu ovaj šoju sos proglašen je za najbolji, od strane eksperata i Ministarstva poljoprivrede. Johsen šoju proizvodi Sendai Miso&Šoju korporacija, osnovana 1919. godine. U Japan su soja sos, pod imenom šoju, u VII veku doneli budistički monasi. 

Proces proizvodnje počinje pečenjem i lomljenjem celih zrna ozime pšenice i parenjem organski proizvedenih, genetski nemodifikovnih zrna soje. U razmeri, otprilike, jedan na jedan pšenica i soja se mešaju i dodaje im se gljivice. Nakon tri dana inkubacije u toplom, vlažnom prostoru. Pufnasti sloj gljivica prekriva mešavinu soje i pšenice, a upravo je on bogat prirodnim enzimima (kođi). Ova mešavina nalije se vodom (šoju se u ovoj fazi zove moromi), posoli se morskom solju i u kedrovim bačvama ostavlja se da godinu i po dana fermentiše (obavezno dva cela leta).

Tokom perioda fermentacije enzimi iz kođija i prirodni kvasci i bakterije polako razlažu ugljene hidrate, proteine i ulja iz soje i pšenice na: šećere, aromatične alkohole, ukusne aminokiseline i masne kiseline. Ovakav zreo moromi stavlja se u pamučne džakove te se presuje kako bi se dobila tamna tečnost, mešavina pojua i sirovog sojinog ulja. Ulje, koje ispliva na površinu, uklanja se. Sada šoju može da se na niskoj temperaturi pasterizuje, a zatim flašira i ostavi da se slegne. Ukupan proces proizvodnje traje 24 meseca.